Neočekivano

Moj život nije obeležila nikakva burna veza, niti neko strasno zaljubljivanje...

Često sam viđala drugarice iz srednje i svaki put na pitanje šta ima novo čula bih odgovor poput: "Pa ništa posebno, imam dečka već 8 meseci/godinu dana". To mi je oduvek bilo neverovatno, sa svojih 20 godina biti u vezi koja traje godinu dana. Nikad nisam ni imala priliku da toliko vremena provedem sa nekim. Svaki put je to samo od sebe prestalo; niko od nas dvoje nije imao na umu da bismo mogli biti u nekim prisnijim odnosima, a ne u bezveznoj šemi kojoj kad dođe kraj nikome od nas neće biti žao. Ja sam želela, ali nisam uspela ni za koga da se vežem.

U jednom periodu sam počela da obraćam pažnju na kolegu sa faksa, mislila sam da bi to moglo malo da me zabavi pa sam rekla sam nekim drugaricama i posle petnaestak dana ta vest je došla i do njega. Pozvao me je da odemo na kafu jedan dan posle predavanja. Čekao me je u kafiću, za najzabačenijim stolom, gledao u mom pravcu i smeškao mi se dok sam mu prilazila. Iskreno, meni je u glavi bilo samo to da je neverovatno zgodan i da je velika šteta propustiti bilo kakvu avanturicu sa njim. Nebitno koliko će trajati. Ali sam bila ubeđena da će to biti prava stvar i da sam luda ako prokockam tu šansu. Naručila sam nes, a on Coca-Colu. Pričali smo o potpuno nebitnim stvarima, o faksu, o tome gde on živi, o tome kakve devojke voli, a između naših rečenica usledile bi svaki put velike pauze tokom kojih nismo ništa pričali, samo smo se zbunjeno gledali i ponekad jedno drugom nasmešili. Bila sam razočarana što nemamo o čemu da pričamo, to je ogromna barijera između dvoje ljudi. Dogovorili smo se da sve ostane tako kako je, da se završe predavanja i tek preko leta da se upustimo u to što smo oboje jedva čekali.

Smuvali smo se početkom jula, kada je on došao kod mene da navodno učimo. Zagradio me je rukama između sebe i vrata sobe, nisam imala drugog izbora osim da se prepustim njegovom poljupcu. Tako je počela naša veza, nismo pomišljali da bi to moglo potrajati, i meni i njemu je bilo na umu da uživamo u onom drugom pa koliko traje neka traje. Zaljubljivanje i vezivanje smo želeli da izbegnemo. I sam mi je rekao da je imao samo kratke vezice, da je samo jednom bio zaljubljen kad je bio klinac.

Prošlo je skoro 8 meseci od tada. Zajedno smo, lepo nam je, volimo se. Nije se desilo da se nekad vidimo i da nam bude dosadno, stvarno. Mnogo se smejemo, imamo sličan smisao za humor. Mislim da je najvažnije to što jedno drugom sve, ali baš sve pričamo. To ne rade ljudi koji su mnogo duže u vezi nego nas dvoje, niti ljudi u braku. To je tajna našeg trajanja, sigurno. Od samog početka smo bili potpuno iskreni jedno prema drugom, često je neko priznanje dovelo do svađe ali ta ljutina mnogo kraće traje nego kada se naknadno sazna. Zna za moje probleme u porodici, bezbroj puta mi je pomogaoi tešio me kad sam bila tužna i razočarana, kao da tačno zna koje reči mogu da me ohrabre. 

Tako je neočekivano ušao u moj život, toliko toga dobrog mi je doneo, i svim srcem želim da trajemo što duže možemo jer smo savršen tim. To nam svi kažu, a i sami to osećamo.